ОСВЕТА ОТЕТЕ ДЕЦЕ

Osveta otete dece

Књига ОСВЕТА ОТЕТЕ ДЕЦЕ, аутора професорке др Миле Алечковић, у едицији КПС-Књиге против система, велика је борба против новог облика диктатуре и геноцида. О овој борби најбоље говори сам увод из књиге:

Пред вама је књига која није регистар жртава, нити је формално-правна оптужба несрећне деце отете од родитеља и отетог детињства. Ова књига сведочи о људској патњи најневинијих бића на свету и кроз психолошка сведочанства и њихове потпуно истините животне приче, описује борбу нагона живота против нагона смрти.
Више од две хиљаде према званичној бројци отетих (а можда и десет пута више) беба у Србији и више од шест хиљада према званичној бројци отете (а можда и десет пута више) деце од родитеља без судске одлуке , део су демонологије овога света и посрнулог друштва данашње растројене и унакажене Србије.
Књига коју држите у руци позив је на дизање из обамрлости онога што је у нама остало људско , снажно и племенито. Медијске емисије посвећене поменутом злу, анализе и статистике жртава, неће подићи људе и определити их за борбу. Оне ће, у најсрећнијем случају, довољно информисати оне који о, највећој трагедији српске деце после Јасеновца, нису много знали. На борбу ће људско биће натерати само пренета емоција стварних живота дечјих и божјих мученика . Нема већег бола од суза невиног детета, писао је Достојевски. Нема ни јачег сведочанства против зла у људској души, нити има веће силе која може да покрене људскост у нама, од истините приче преживелe деце.
***
Свако дете има своју судбину. Несрећна, гладна , занемарена, тучена, или отета деца имају животни избор сразмеран њиховој унутрашњој снази воље и жеље за животом. Неко дете постаће Гаврош, неко ће бити Давид Коперфилд или Оливер Твист, неко Павле Корчагин, неко Мехмед Паша Соколовић, или Артур Рамбо, можда велики песник, сликар , или научник, а неко убица Брејвик. Векови и време на ову животну судбину не утичу.
Мој духовни пријатељ, француски неуропсихијатар Борис Цирилник, као дете, успео је да побегне из зграде у коју се, у страху, сакрио када су му нацистички окупатори родне Пољске мајку и оца угурали у камион са товаром у правцу Аушвица. Имао је свега четири године. Спасао се инстинктом детета које жели да живи и цео свој живот посветио је борби деце која су остала без родитеља, или су отета и продата као древно робље.
Хиљаде српске деце које су злочинци у болницама или у социјалним центрима отели од родитеља или супститута родитеља, бориће се свако на свој начин да остану у животу. Они који после тешке борбе преживе и успеју да постану људи достојни хумане узвишености људског бића, моћи ће да се обрачунају са својим џелатима. Само са њима, само са правим жртвама које живе поклоњени живот, ствараћемо другачији свет, где ће нагон живота однети победу над нагоном смрти.
Ову књигу посвећујем свим пријатељима и свим жртвама и породицама на брдовитом Балкану, које су данас у борби да сачувају своју децу од новог облика геноцида .
Ову књигу посвећујем тој деци која ће преживети и наћи у себи снаге да се боре … за све нас … за читаво човечанство.
Као речи старе руске песме о младим дечацима-војницима изгинулим у бројним ратовима, која каже: подигните очи ка небу и видећете их у облику ждралова, тако и ова књига каже свима који је буду читали: подигните очи високо ка небу и видећете тамо сву отету и несталу децу. Нека од њих поново ће долетети до нас, а нека ће заувек остати у тим плавим висинама…
Мила Алечковић

Реч издавача о књизи:
‘’ Из бритког , али и песничког пера Миле Алечковић, књига ОСВЕТА ОТЕТЕ ДЕЦЕ чита се у једном даху као криминалистички роман‘’